Odvojivi glagoli: zašto prefiks odleti na kraj
aufstehen, einkaufen, ankommen — odvojivi glagoli razdvajaju se u rečenici. Evo kako funkcioniraju i kako ih prepoznati.
Njemački rado zalijepi malu riječ ispred glagola kako bi promijenio njegovo značenje: stehen (stajati) postaje aufstehen (ustati). Mnogi se od tih prefiksa odvajaju kada se glagol koristi, a prefiks završava na kraju surečenice. To iznenađuje učenike, ali logika je dosljedna.
Što se događa u glavnoj rečenici
Konjugirani glagol zauzima drugo mjesto, a prefiks ide na kraj: Ich stehe um sieben Uhr auf. Značenje nije potpuno dok ne čujete taj završni auf — zato je toliko važno slušati kraj njemačkih rečenica.
Odvojiv ili neodvojiv?
- Odvojivi (naglašeni prefiks): ab-, an-, auf-, aus-, ein-, mit-, vor-, zu- (ánkommen, éinkaufen).
- Neodvojivi (nenaglašeni prefiks): be-, emp-, ent-, er-, ge-, ver-, zer- (verstéhen, bezáhlen) — oni se nikada ne odvajaju.
- Naglasak vam to otkriva: ako je prefiks naglašen, obično se odvaja.
U drugim strukturama
Uz modalni glagol, odvojivi glagol ostaje cijeli na kraju: Ich muss früh aufstehen. U Perfektu se ge- umeće između prefiksa i osnove: aufgestanden, eingekauft. U zavisnoj rečenici glagol ostaje zajedno na kraju: …, weil ich früh aufstehe.
Kad učite odvojivi glagol, izgovorite naglas cijelu primjer-rečenicu, a ne samo infinitiv. To što čujete kako prefiks putuje na kraj brže gradi osjećaj za jezik nego bilo koje pravilo.
Često postavljana pitanja
Kako mogu znati je li njemački glagol odvojiv?
Slušajte naglasak. Ako je prefiks naglašen (AUFstehen), obično se odvaja. Nenaglašeni prefiksi kao be-, ver-, ent- ostaju spojeni s glagolom.
Gdje ide prefiks u prošlom vremenu?
U Perfektu particip zadržava prefiks i umeće ge- u sredinu: aufstehen → aufgestanden, einkaufen → eingekauft.